Pre dvadesetak
godina verovatno nijedan navijač Crvene Zvezde nije mislio da bi njegov klub
mogao da ostane pet godina bez titule u Srbiji. Danas verovatno isto tako niko
od njih ne misli da bi klub jednostavno mogao da ode u stečaj ili se čak i
ugasi. Međutim, kao što se ovaj prvi scenario ostvario, ni ovaj drugi nije
daleko od realnosti. On je realnost.
U obraćanju
navijačima povodom nove kandidature za predsednika FK Crvena Zvezda, Vladan
Lukić je uglavnom krivio tešku situaciju koju je zatekao, navodeći da je u
trenutku njegovog preuzimanja kluba dug Zvezde iznosio 31 milion evra.
Interesantno da konstantno od njegovog promovisanja u predsednika u medijima se
provlače priče kako je zaslužan zato što je finansijski stabilizovao klub koji
tada nije imao novca ni za ishranu igrača. Ipak, za one koji nisu skloni da
previše veruju takvim pričama, to se može razumeti samo kao još jedan prilog za
debatu o „nezavisnosti“ medija, pre nego kao opis menadžerskih sposobnosti ovog
bivšeg fudbalera.
Prethodne 3
godine neće ostati zapamćene po finansijskoj stabilizaciji kluba, budući da je
sa 28,7 miliona evra na kraju 2009. godine (u kojoj je sadašnja uprava preuzela
klub), dug Zvezde po osnovu kredita bankama, obaveza za isplate igrača, poreze
itd narastao na celih 42, 2 miliona, što predstavlja povećanje za čak 13,5
miliona evra. Drugim rečima, ako neko bude hteo da nasledi Lukića (a očito da
svi imaju preča posla), moći će da se požali kako je on za prve tri godine
mandata dodatno povećao zaduženost kluba za celih 47%!
Dugovi
|
2008
|
2009
|
2010
|
2011
|
Dugoročni dugovi
|
5,530
|
8,054
|
5,951
|
3,957
|
1. Dugoročni krediti
|
5,530
|
8,054
|
5,899
|
3,918
|
2. Ostale dugoročne
obaveze
|
0
|
0
|
53
|
39
|
Kratkoročni dugovi
|
21,693
|
20,681
|
30,661
|
38,244
|
1. Kratkoročne
finansijske obaveze
|
10,286
|
8,206
|
12,922
|
17,948
|
2. Obaveze iz
poslovanja
|
8,349
|
9,151
|
12,080
|
12,067
|
3. Ostale kratkorocne
obaveze
|
2,598
|
2,783
|
4,021
|
5,590
|
4. Obaveze po osnovu poreza
|
461
|
541
|
1,638
|
2,638
|
Ukupan dug
|
27,223
|
28,735
|
36,612
|
42,200
|
Ako se ukupne
obaveze od 42,2 miliona umanje za stanje potraživanja koja Zvezda ima od drugih
lica, dobije se stanje obaveza koje opet nimalo ne popravlja sliku. Krajem
2011. godine Zvezda je potraživala 3,8 miliona evra (od toga 2,5 miliona evra
po osnovu prodaje igrača), što bi uz pretpostavku naplativosti ovih
potraživanja umanjilo ukupne obaveze neznatno, tj. na i dalje ogromnih 38,4
miliona (opet suprotno pisanjima štampe da su neto obaveze nekih 33 miliona
evra).
Rast zaduživanja
je bio posledica težnje da Zvezda održava svoj godišnji budžet na nivou od
12-13 miliona evra, kako bi imala koliko-toliko konkurentan tim u borbi za
trofeje. U budžetu, troškovi vezani za plate igrača i zaposlenih su se
stabilizovali na visini od 7 miliona evra godišnje, dok ostatak se odnosi na
operativne troškove kluba. Nemogućnost da se takav budžet obezbedi iz internih
izvora (prodaja igrača, prihodi od ulaznica, sponzora, evropskih takmičenja
itd.) je dovela do nastavka pozajmljivanja sredstava.
Međutim, problem
sa pozajmljivanjem sredstava je isti danas kao i pre 4 godine i sastoji se u
tome da su dugovi Zvezde daleko iznad nivoa koji klub može da podnese. Izvesno
je da ako se nastavi ovakav trend i u budućnosti, može doći do scenarija
sličnog košarkaškom klubu, koji je prestao sa radom i ušao u reorganizaciju, a
drugi klub je preuzeo igrače i otkupio prava da koristi njegovo ime (u cilju da
prikriju pravu prirodu stvari, neki mediji su takav aranžman nazivali „fuzijom“).
Bilans uspeha
|
2008
|
2009
|
2010
|
2011
|
Poslovni prihodi
|
9,292
|
5,650
|
8,440
|
7,056
|
Prihodi od prodaje
|
395
|
538
|
7,156
|
5,382
|
Prihodi od aktiviranja
učinaka i robe
|
0
|
0
|
201
|
369
|
Ostali poslovni
prihodi
|
8,897
|
5,113
|
1,083
|
1,305
|
Poslovni rashodi
|
13,849
|
11,995
|
12,700
|
13,428
|
Troškovi materijala
|
675
|
679
|
593
|
501
|
Troškovi zarada,
naknada zarada i ostali lični rashodi
|
8,781
|
6,398
|
7,094
|
7,176
|
Ostali poslovni
rashodi
|
4,393
|
4,919
|
5,012
|
5,752
|
Poslovni gubitak pre
amortizacije (EBITDA)
|
-4,557
|
-6,345
|
-4,260
|
-6,372
|
Troškovi amortizacije
i rezervisanja
|
1,729
|
1,512
|
1,230
|
1,974
|
Poslovni gubitak
|
-6,286
|
-7,857
|
-5,490
|
-8,346
|
Finansijski prihodi
|
976
|
506
|
448
|
402
|
Finansijski rashodi
|
2,855
|
3,018
|
2,762
|
3,230
|
Ostali prihodi
|
1,909
|
7,705
|
859
|
3,043
|
Ostali rashodi
|
980
|
1,023
|
1,564
|
705
|
Gubitak pre poreza
|
-7,237
|
-3,686
|
-8,509
|
-8,836
|
Odloženi poreski
rashodi
|
0
|
366
|
0
|
0
|
Odloženi poreski
prihodi
|
69
|
0
|
330
|
707
|
Neto gubitak
|
-7,168
|
-4,052
|
-8,179
|
-8,130
|
U bilansu uspeha iznad
vidimo da su Zvezdini prihodi daleko ispod nivoa godišnjeg budžeta. Razlika se
pokrivala dodatnim zaduživanjem što govori da Zvezda nastavlja praksu da živi
iznad granica svojih mogućnosti i time dovodi opstanak kluba u pitanje.
Novčani tokovi
|
2008
|
2009
|
2010
|
2011
|
Prilivi gotovine iz
redovnog poslovanja
|
9,482
|
15,221
|
9,551
|
13,324
|
Odlivi gotovine iz
redovnog poslovanja
|
14,811
|
15,869
|
12,280
|
16,152
|
Neto
|
-5,329
|
-648
|
-2,729
|
-2,829
|
Prilivi gotovine iz
zaduživanja
|
16,639
|
8,658
|
15,138
|
8,422
|
Odlivi za otplate
kredita
|
11,159
|
8,039
|
12,419
|
5,655
|
Neto
|
5,479
|
618
|
2,719
|
2,768
|
Ko je sve
pozajmljivao sredstva Zvezdi u proteklih nekoliko godina? Prošle godine je to
bila Poštanska štedionica sa kreditom od 2,5 miliona evra a još jedan u visini
od 1 milion evra je uzet od EFG banke (interesantno da je obezbeđenje za ovaj
drugi kredit Ugovor o sponzorstvu sa Gazprom Neftom, što znači da bi uplate po
osnovu sponzorstva umesto u Zvezdi mogle da završe u EFG banci, ako Zvezda ne
bude izmirivala obaveze po osnovu kredita). Ostatak sredstava je prikupljen iz
više kratkoročnih kredita kod domaćih banaka.
Gazprom
Iako pompezno
najavljivan, ugovor o sponzorstvu sa Gazprom-om nije Zvezdi doneo toliko da bi
mogao bitno da poboljša njenu finansijsku sliku. Prošle godine prihodi po
osnovu sponzorstva i donacija od Gazproma su iznosili 2,2 miliona evra. Svi
ostali sponzori i donatori zajedno su uplatili u klub 1,5 miliona evra.
Uzroci neprestanog urušavanja?
Kad već ne žele
da budu u privatnom vlasništvu, u Zvezdi bi morali da se potrude da uvedu veći
stepen odgovornosti uprave za postupke, kako jedina kazna za loše rezultate ne
bi bila proterivanje sa funkcija kao do sada, već i finansijska sankcija u onoj
meri u kojoj je uprava oštetila klub. Taj mehanizam je poznat u slučaju mnogih
klubova koji nisu u privatnom vlasništvu i funkcioniše preko modela bankarske
garancije. Konkretno, u slučaju Barselone članovi Upravnog odbora kluba su u
obavezi da polože kolektivnu bankarsku garanciju u visini od 50 miliona evra.
Time se klub štiti od lošeg rada uprave i u mogućnosti je da naplati iznos
garancije u slučaju da je radom uprave klub pretrpeo gubitke. Da je kojim
slučajem takav mehanizam bio u Zvezdi, verovatno mnogi bivši predsednici ne bi
ni došli na tu funkciju.
Šta se može očekivati u budućnosti?
Iako je ova
godina donela izvesnu amortizaciju nezadovoljstva osvajanjem Kupa Srbije i pobedom
u derbiju, jasno je da su ovi uspesi pre svega posledica internih slabosti
najvećeg rivala nego što se vidi svetlo na kraju tunela za Zvezdu. Drugim
rečima, čini se da ništa što se tiče Zvezde nije u njenoj kontroli. Moraće da
se uzdaju da sve slabosti koje je njihov klub ispoljio, mogu nekako da se
preslikaju i kod najvećeg rivala. Nekih naznaka u tom smislu je već bilo, pa je
tako drugi deo sezone 2011/12 protekao u znaku Zvezde. Da li će se neka slična
šansa ponoviti i eventualno potrajati malo duže, teško je reći.
