Crvena Zvezda: Život iznad mogućnosti u rupi bez dna

Pre dvadesetak godina verovatno nijedan navijač Crvene Zvezde nije mislio da bi njegov klub mogao da ostane pet godina bez titule u Srbiji. Danas verovatno isto tako niko od njih ne misli da bi klub jednostavno mogao da ode u stečaj ili se čak i ugasi. Međutim, kao što se ovaj prvi scenario ostvario, ni ovaj drugi nije daleko od realnosti. On je realnost.

U obraćanju navijačima povodom nove kandidature za predsednika FK Crvena Zvezda, Vladan Lukić je uglavnom krivio tešku situaciju koju je zatekao, navodeći da je u trenutku njegovog preuzimanja kluba dug Zvezde iznosio 31 milion evra. Interesantno da konstantno od njegovog promovisanja u predsednika u medijima se provlače priče kako je zaslužan zato što je finansijski stabilizovao klub koji tada nije imao novca ni za ishranu igrača. Ipak, za one koji nisu skloni da previše veruju takvim pričama, to se može razumeti samo kao još jedan prilog za debatu o „nezavisnosti“ medija, pre nego kao opis menadžerskih sposobnosti ovog bivšeg fudbalera.

Prethodne 3 godine neće ostati zapamćene po finansijskoj stabilizaciji kluba, budući da je sa 28,7 miliona evra na kraju 2009. godine (u kojoj je sadašnja uprava preuzela klub), dug Zvezde po osnovu kredita bankama, obaveza za isplate igrača, poreze itd narastao na celih 42, 2 miliona, što predstavlja povećanje za čak 13,5 miliona evra. Drugim rečima, ako neko bude hteo da nasledi Lukića (a očito da svi imaju preča posla), moći će da se požali kako je on za prve tri godine mandata dodatno povećao zaduženost kluba za celih 47%!

Dugovi	2008	2009	2010	2011
Dugoročni dugovi	5,530	8,054	5,951	3,957
1. Dugoročni krediti	5,530	8,054	5,899	3,918
2. Ostale dugoročne obaveze	0	0	53	39
Kratkoročni dugovi	21,693	20,681	30,661	38,244
1. Kratkoročne finansijske obaveze	10,286	8,206	12,922	17,948
2. Obaveze iz poslovanja	8,349	9,151	12,080	12,067
3. Ostale kratkorocne obaveze	2,598	2,783	4,021	5,590
4. Obaveze po osnovu poreza	461	541	1,638	2,638
Ukupan dug	27,223	28,735	36,612	42,200

Ako se ukupne obaveze od 42,2 miliona umanje za stanje potraživanja koja Zvezda ima od drugih lica, dobije se stanje obaveza koje opet nimalo ne popravlja sliku. Krajem 2011. godine Zvezda je potraživala 3,8 miliona evra (od toga 2,5 miliona evra po osnovu prodaje igrača), što bi uz pretpostavku naplativosti ovih potraživanja umanjilo ukupne obaveze neznatno, tj. na i dalje ogromnih 38,4 miliona (opet suprotno pisanjima štampe da su neto obaveze nekih 33 miliona evra).

Rast zaduživanja je bio posledica težnje da Zvezda održava svoj godišnji budžet na nivou od 12-13 miliona evra, kako bi imala koliko-toliko konkurentan tim u borbi za trofeje. U budžetu, troškovi vezani za plate igrača i zaposlenih su se stabilizovali na visini od 7 miliona evra godišnje, dok ostatak se odnosi na operativne troškove kluba. Nemogućnost da se takav budžet obezbedi iz internih izvora (prodaja igrača, prihodi od ulaznica, sponzora, evropskih takmičenja itd.) je dovela do nastavka pozajmljivanja sredstava.

Međutim, problem sa pozajmljivanjem sredstava je isti danas kao i pre 4 godine i sastoji se u tome da su dugovi Zvezde daleko iznad nivoa koji klub može da podnese. Izvesno je da ako se nastavi ovakav trend i u budućnosti, može doći do scenarija sličnog košarkaškom klubu, koji je prestao sa radom i ušao u reorganizaciju, a drugi klub je preuzeo igrače i otkupio prava da koristi njegovo ime (u cilju da prikriju pravu prirodu stvari, neki mediji su takav aranžman nazivali „fuzijom“).

Bilans uspeha	2008	2009	2010	2011
Poslovni prihodi	9,292	5,650	8,440	7,056
Prihodi od prodaje	395	538	7,156	5,382
Prihodi od aktiviranja učinaka i robe	0	0	201	369
Ostali poslovni prihodi	8,897	5,113	1,083	1,305
Poslovni rashodi	13,849	11,995	12,700	13,428
Troškovi materijala	675	679	593	501
Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi	8,781	6,398	7,094	7,176
Ostali poslovni rashodi	4,393	4,919	5,012	5,752
Poslovni gubitak pre amortizacije (EBITDA)	-4,557	-6,345	-4,260	-6,372
Troškovi amortizacije i rezervisanja	1,729	1,512	1,230	1,974
Poslovni gubitak	-6,286	-7,857	-5,490	-8,346
Finansijski prihodi	976	506	448	402
Finansijski rashodi	2,855	3,018	2,762	3,230
Ostali prihodi	1,909	7,705	859	3,043
Ostali rashodi	980	1,023	1,564	705
Gubitak pre poreza	-7,237	-3,686	-8,509	-8,836
Odloženi poreski rashodi	0	366	0	0
Odloženi poreski prihodi	69	0	330	707
Neto gubitak	-7,168	-4,052	-8,179	-8,130

U bilansu uspeha iznad vidimo da su Zvezdini prihodi daleko ispod nivoa godišnjeg budžeta. Razlika se pokrivala dodatnim zaduživanjem što govori da Zvezda nastavlja praksu da živi iznad granica svojih mogućnosti i time dovodi opstanak kluba u pitanje.

Novčani tokovi	2008	2009	2010	2011
Prilivi gotovine iz redovnog poslovanja	9,482	15,221	9,551	13,324
Odlivi gotovine iz redovnog poslovanja	14,811	15,869	12,280	16,152
Neto	-5,329	-648	-2,729	-2,829
Prilivi gotovine iz zaduživanja	16,639	8,658	15,138	8,422
Odlivi za otplate kredita	11,159	8,039	12,419	5,655
Neto	5,479	618	2,719	2,768

Ko je sve pozajmljivao sredstva Zvezdi u proteklih nekoliko godina? Prošle godine je to bila Poštanska štedionica sa kreditom od 2,5 miliona evra a još jedan u visini od 1 milion evra je uzet od EFG banke (interesantno da je obezbeđenje za ovaj drugi kredit Ugovor o sponzorstvu sa Gazprom Neftom, što znači da bi uplate po osnovu sponzorstva umesto u Zvezdi mogle da završe u EFG banci, ako Zvezda ne bude izmirivala obaveze po osnovu kredita). Ostatak sredstava je prikupljen iz više kratkoročnih kredita kod domaćih banaka.

Gazprom

Iako pompezno najavljivan, ugovor o sponzorstvu sa Gazprom-om nije Zvezdi doneo toliko da bi mogao bitno da poboljša njenu finansijsku sliku. Prošle godine prihodi po osnovu sponzorstva i donacija od Gazproma su iznosili 2,2 miliona evra. Svi ostali sponzori i donatori zajedno su uplatili u klub 1,5 miliona evra.

Uzroci neprestanog urušavanja?

Kad već ne žele da budu u privatnom vlasništvu, u Zvezdi bi morali da se potrude da uvedu veći stepen odgovornosti uprave za postupke, kako jedina kazna za loše rezultate ne bi bila proterivanje sa funkcija kao do sada, već i finansijska sankcija u onoj meri u kojoj je uprava oštetila klub. Taj mehanizam je poznat u slučaju mnogih klubova koji nisu u privatnom vlasništvu i funkcioniše preko modela bankarske garancije. Konkretno, u slučaju Barselone članovi Upravnog odbora kluba su u obavezi da polože kolektivnu bankarsku garanciju u visini od 50 miliona evra. Time se klub štiti od lošeg rada uprave i u mogućnosti je da naplati iznos garancije u slučaju da je radom uprave klub pretrpeo gubitke. Da je kojim slučajem takav mehanizam bio u Zvezdi, verovatno mnogi bivši predsednici ne bi ni došli na tu funkciju.

Šta se može očekivati u budućnosti?

Iako je ova godina donela izvesnu amortizaciju nezadovoljstva osvajanjem Kupa Srbije i pobedom u derbiju, jasno je da su ovi uspesi pre svega posledica internih slabosti najvećeg rivala nego što se vidi svetlo na kraju tunela za Zvezdu. Drugim rečima, čini se da ništa što se tiče Zvezde nije u njenoj kontroli. Moraće da se uzdaju da sve slabosti koje je njihov klub ispoljio, mogu nekako da se preslikaju i kod najvećeg rivala. Nekih naznaka u tom smislu je već bilo, pa je tako drugi deo sezone 2011/12 protekao u znaku Zvezde. Da li će se neka slična šansa ponoviti i eventualno potrajati malo duže, teško je reći.

Novi Zvezdin statut

FK Crvena Zvezda je donela novi statut, kojim se vrši usaglašavanje sa Zakonom o sportu, međutim važnije od te zakonske obaveze jeste izmena kojom se prag za promenu predsednika spušta sa 2/3 na 1/2 glasova Skupštine. Na sajtu još nije dostupna nova verzija statuta (stoji samo verzija doneta 2010. godine), tako da se ne mogu dati neki komentari. Ipak, ono što je jako zanimljivo jeste finansijska odgovornost članova uprave za (loše) poslovanje kluba. Zvezda se ugleda na Real Madrid i Barselonu po neposrednom izboru predsednika, ali u svim ostalim segmentima nema nikakvih sličnosti, kao što priča Šurbatović:

Koliko je Zvezda po statutu blizu funkcionisanju Reala i Barselone, i šta dalje? Šurbatović ima precizan odgovor:

- Jedina sličnost je institut neposrednog izbora predsednika koji daje mogućnost svim članovima da biraju i budu birani. Sve ostalo je potpuno drugačije koncipirano, a najveća razlika je ta što kandidati za predsednike Barselone i Reala moraju da dostave ozbiljne bankarske garancije kao zalog da će savesno poslovati i da neće dovesti klub do finansijske propasti. U Barseloni oko 50 miliona evra, u Realu trećinu iznosa budžeta iz prethodne godine, što je u slučaju Florentina Pereza iznosilo oko 53 miliona evra. Kod nas, nažalost, ne postoji nikakva vrsta materijalne odgovornosti za loše upravljanje što je i dovelo do ovoliko loše finansijske situacije. Šta dalje? Potrebno je ponašati se u okviru usvojenog statuta i zakona o sportu, kao i iskoristiti priliku da se aktivno učestvuje u izborima za nove organe kluba. Članovi Crvene zvezde preuzimaju veliku odgovornost za dalje upravljanje klubom - zaključio je Šurbatović.

Petar Škundrić, koji je predsednik skupštine sportskog društva, je dao izjavu u kojoj stvari izgledaju drugačije:

- Upravljanje, poslovanje i otuđenje su različite kategorije. Hipoteka nije otuđenje nego garancija, a svaki član UO garantuje ličnom imovinom za odluku koju je doneo. Ja sam protiv toga da neko proda 30% imovine Crvene zvezde, ali nisam protiv da svu imovinu klub stavi pod hipoteku, ako tim kreditnim aranžmanom rešava važne probleme.

Prosto ne verujem da je ovo istina da svaki član UO garantuje ličnom imovinom za odluku koju je doneo, jer onda bi svi prethodni predsednici trebalo da nadoknade gubitke koje su proizveli. Moguće da tako nešto deklarativno i stoji na papiru, ali ako ne postoji mehanizam da se to može sprovesti (a položen novac u banci u vidu garancije koji klub može povući ako se šteta napravi je dobar mehanizam za to), onda situacija ostaje kao što jeste, tj. da predsednik ne odgovara ni za kakvu štetu.

(Samo)upravljanje fudbalskim klubom

Poslednja dešavanja u FK Partizan pokazuju neke od mnogih konsekvenci nedefinisanog vlasništva nad tim entitetom. U situaciji kada ne postoje vlasnici, uprava kluba nema nikome da polaže račune, osim sportskim novinarima na konferencijama za štampu (ali sve i da se novinari svojski potrude, ne mogu da ih nateraju da se oznoje u takvim situacijama jer nisu u stanju da utvrde da li govore istinu pošto ne znaju na APR-u da provere osnovne finansijske podatke o poslovanju kluba).

Trenutna struktura upravljanja ovim klubom izgleda anahrono čak i za Srbiju 2011. godine. Vrhovni organ kluba je Skupština. To je ono što bi bilo ekvivalentno skupštini akcionara u normalnoj kompaniji, gde ljudi koji su kupili akcije firme imaju pravo i da se nešto pitaju za njeno poslovanje. U Partizanu pak, ljudi koji imaju pravo da se pitaju o poslovanju se biraju po mnogo egzotičnijim kriterijumima. Tako, baštineći najbolju socijalističku tradiciju, najveći broj članova Skupštine (31 od 65) pripada nečemu što se zove „aktiv društveno-sportskih radnika“.

Samo površan pogled na članove ove živopisne družine govori o tome da većina zadovoljava samo prvu polovinu kriterijuma (tj. predstavlja „društvene“ ali ne istovremeno i sportske „radnike“). Iako druge dve grupacije u Skupštini (bivši igrači i radna zajednica, odnosno navijači) zajedno imaju 34 mesta (za 3 više od prve grupe), jasno je da izbor uprave dolazi nekako uvek spolja/odozgo.

Novim Zakonom o sportu definisana je i privatizacija u sportu (članovi 169 – 182). Najpre je potrebno da sva sportska društva budu upisana u odgovarajući registar, a onda se procedura sprovodi kao po Zakonu o privatizaciji. Upis u registar treba da bude okončan u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona o sportu, što treba da istekne za oko 4 meseca (u aprilu sledeće godine), nakon čega će (nadamo se) biti iniciran i sam postupak privatizacije.

Ipak, čak i da dođe do privatizacije najvećih klubova, verovatno će doći do neke vrste otrežnjenja koliko oni zapravo malo vrede. Iako je popularno mišljenje da C. Zvezda ima veću vrednost od Partizana zbog većeg broja navijača, većeg stadiona i slično, finansijski podaci iz poslednjih nekoliko godina (koji su jedino relevantni za investitora) to ne pokazuju.

Kad pogledamo poslovne prihode (svi prihodi od prodaje ulaznica, prodaje igrača, sponzorstava, marketinga itd), vidimo da u slučaju Partizana oni manje-više konstantno rastu zadnjih 4 godine (a verovatno će biti slučaj i sa 2011. pošto mislim da su ove godine uplaćeni iznosi od Lige šampiona a i dosta igrača je prodato letos), tako da će Partizan verovatno imati najmanje 20-ak miliona evra prihoda i ove godine. Kod Zvezde osim 2007. (kada su verovatno zbog prodaje igrača prihodovali preko 15 miliona evra), prihodi su duplo manji od Partizanovih i ta razlika se postepeno povećavala poslednje tri godine. Sportski rezultati naravno nisu mnogo drugačiji, pa je tako baš 2006/07. Zvezda osvojila poslednju titulu šampiona, a od tada je ona pripadala Partizanu.

Kad su u pitanju godišnji rashodi klubova (ovde su uzeti poslovni rashodi bez amortizacije), onda vidimo sledeće:

Interesantno da i pored značajno manjih prihoda, Zvezda se trudi da ne zaostaje previše u izdacima za svoje funkcionisanje (plate igrača, kupovina igrača, ostali rashodi kluba) u odnosu na Partizan. Razlika priliva gotovine u odnosu na odlive kod Zvezde je pokrivana dodatnim zaduživanjem, kao što će se videti kasnije. Pre toga, da pogledamo razliku prethodne dve kategorije, tj. poslovna dobit ili gubitak pre amortizacije (EBITDA):

Zvezda je konstantno ispod nule i to najmanje 3 miliona evra svake godine, što znači da je na dugi rok njeno poslovanje neodrživo (osim ako ne doživi neku ozbiljnu finansijsku injekciju). Da je kojim slučajem privatna firma, verovatno bi sada bila pred stečajem (ne nužno i gašenjem). Partizan je ostvario određen finansijski uspeh prošle godine, ali ako se to ne potvrdi kao dugoročni trend, ni taj klub ne može računati na neko interesovanje investitora u privatizaciji.

Sad još jedna zanimljiva stvar, a to su dugovi (ovde je uzet neto dug, tj. dugoročni i kratkoročni krediti umanjeni za stanje gotovine i depozita u banci).

Evidentno je da stanje obaveza prema bankama kod Partizana opada konstantno, tako da se može reći da se jedan deo zarađenog novca ispravno koristi za otplatu tih kredita. Ipak, kredita i dalje ima (iako oni stalno pričaju suprotno) i na kraju prošle godine ta obaveza je iznosila 4 miliona evra, ali ako se nastavi poslovanje kao u 2010. onda to ne bi trebalo da predstavlja ozbiljan problem za klub. Kod Zvezde pak obaveze po osnovu kredita su dosta veće i dalje rastu pa su na kraju prošle godine iznosile skoro 19 miliona evra (imajući sve u vidu nejasno je kako sadašnje rukovodstvo stalno dobija pohvale da je stabilizovalo klub). 

Biće zanimljivo svakako videti i rezultate za ovu godinu kad budu dostupni, ali je uočljiv neki trend koji će se teško promeniti u kraćem roku. Sa druge strane, sigurno je i da broj navijača predstavlja bitnu stavku za vrednost kluba i interesovanje investitora i tu Zvezda stoji bolje od Partizana, pošto prema jednom istraživanju iz 2008. (koje je doduše sama Zvezda naručila), odnos Zvezda : Partizan : ostali klubovi je 48,2% : 30,5% : 21,3%. Tako izbor Gazprom Njefta da sponzoriše Zvezdu je očito najviše bio motisan tom činjenicom (a očekivano je bilo da izaberu jedan od klubova pošto naftne kompanije i fudbalski klubovi imaju sličnu ciljnu grupu). Novac koji na taj način potroše želeli su da daju klubu koji će vratiti veći marketinški efekat. Međutim, pitanje je u nedostatku sportskih rezultata da li je to zaista tako. 

Izvori: Partizan, C. Zvezda